Njegova efikasnost je naučno dokazana! Zašto ABA metoda, a ne neka druga? Pre svega zato što mnogi drugi pristupi nisu jasno metodološki definisani, već često zavise od trenutnih procena i afiniteta terapeuta. U ABA pristupu sve što se radi zasnovano je na precizno definisanim ciljevima, objektivnom praćenju i merljivim rezultatima. Dete nije šablon kojem se metoda prilagođava, već jedinstvena individua za koju se kreira potpuno individualizovan program rada. Za razliku od pristupa koji se oslanjaju isključivo na pojedinačne logopedske ili defektološke tretmane, ABA omogućava sistematsko praćenje i procenu svake veštine na kojoj se radi. Za dete sa poremećajem iz spektra autizma često nije dovoljno da bude uključeno samo u logopedski ili samo u defektološki tretman. Potreban je sveobuhvatan i strukturisan pristup koji detetu omogućava da razvije svoje potencijale, bez nepotrebnih frustracija zbog preteških zadataka ili nedovoljno jasnih ciljeva terapije. Roditelj, kao najvažnija karika ovog procesa, dobija jasne smernice, kontinuiranu podršku i praktičnu pomoć kako bi stečene veštine bile primenjene i u svakodnevnom životu. Poremećaj iz spektra autizma utiče na razvoj komunikacije, socijalnih veština i ponašanja, zbog čega je od izuzetnog značaja primena metoda čija je efikasnost potvrđena naučnim istraživanjima. ABA (Applied Behavior Analysis) – primenjena analiza ponašanja predstavlja jedan od najistraženijih i međunarodno najpriznatijih pristupa u radu sa decom sa autizmom. Zasniva se na naučnim principima učenja i ponašanja, a njen cilj je razvoj komunikacionih, socijalnih i životnih veština koje detetu omogućavaju veću samostalnost i kvalitetniji život. Iako je ABA metoda široko zastupljena u svetu, u našem regionu broj ustanova koje je sprovode prema međunarodnim standardima i uz adekvatno edukovan stručni kadar i dalje je ograničen. Zbog toga je važno da se roditelji informišu o kvalifikacijama terapeuta, edukaciji stručnog tima i standardima po kojima se program sprovodi. Mnogi roditelji, u želji da pomognu svom detetu, ulažu vreme i novac u intervencije koje nisu naučno potvrđene i nemaju jasno definisanu metodologiju rada, čime se često gubi dragoceno vreme za primenu efikasnih programa podrške. Logomedika primenjuje ABA metodu kroz individualizovane programe prilagođene potrebama svakog deteta. Stručni tim kontinuirano prati napredak, sarađuje sa porodicom i radi na razvoju veština koje imaju direktnu primenu u svakodnevnom životu. Kada se sprovodi stručno, dosledno i u saradnji sa porodicom, ABA može značajno doprineti razvoju potencijala deteta i unapređenju kvaliteta života cele porodice. Važno je napomenuti da se u praksi često pod nazivom ABA predstavljaju programi koji nemaju mnogo dodirnih tačaka sa stvarnom primenjenom analizom ponašanja. Takođe, kritike ABA metode neretko dolaze od osoba koje nisu prošle formalnu ABA edukaciju niti imaju iskustvo rada u skladu sa međunarodno priznatim standardima. Ukoliko su vam potrebne konsultacije sa ABA terapeutm pozovite nas +381 65 225 2220 Vračar; +381652252221 Novi Beograd Autor: Prof. dr Neda Milošević  i Bojana Drobnjak ABA terapeut

“Mešanje profesija preko leđa dece i roditelja” Poslednjih godina svedoci smo jedne velike nepravde i netačne tvrdnje koja se toliko često ponavlja da polako počinje da se prihvata kao istina: „Defektolog priprema dete za logopedski tretman.” “Defektolog radi na razumevanju a logoped na izgovoru“. Apsolutna neistina!!! Zvuči ozbiljno, ali problem je u tome što takva tvrdnja unosi veliku zabunu kod roditelja. Zato je važno da o ovome govorimo iskreno, stručno i odgovorno. Kada kažemo „defektolog“, prvo pitanje koje treba postaviti jeste:
Koji defektolog? Malo ljudi zna da postoji više različitih profila u okviru defektologije i da svaki od njih ima svoju jasno definisanu oblast rada i kompetencije. Tiflolog – radi sa decom i osobama sa oštećenjem vida. Bavi se osposobljavanjem za svakodnevno funkcionisanje, razvojem životnih veština i obrazovanjem dece sa teškoćama vida. Surdolog – radi sa decom i osobama sa oštećenjem sluha i pruža podršku u oblasti znakovne komunikacije i obrazovanju dece sa oštećenjem sluha. Somatoped – radi sa decom i osobama sa telesnim invaliditetom i motoričkim teškoćama. Bavi se osposobljavanjem za svakodnevno funkcionisanje, razvojem životnih veština i obrazovanjem. Oligofrenolog – radi sa decom sa intelektualnim teškoćama. Bavi se osposobljavanjem za svakodnevno funkcionisanje, razvojem životnih veština i obrazovanjem. Specijalni pedagog – radi sa decom i mladima sa poremećajima ponašanja. Stručnjak za inkluzivno obrazovanje – usmeren je na podršku obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju u nastavnom procesu. Stručnjak za višestruku ometenost – radi sa decom koja imaju više udruženih ometenosti. Bavi se osposobljavanjem za svakodnevno funkcionisanje, razvojem životnih veština. Stručnjak za senzomotoričke smetnje i poremećaje – radi sa decom koja imaju teškoće senzorne obrade – senzornom funkcionisanju (vid, sluh, obrada nadražaja, motorike). Kada sve ovo jasno definišemo, dolazimo do veoma važnog pitanja: Koji od ovih profila se školuje za dijagnostiku i terapiju govora, razumevanja jezika, komunikacije, gutanja, hranjenja, čitanja i pisanja? Odgovor je jasan ni jedan! to radi isključivo i samo logoped a logoped nije defektolog. Logoped je stručnjak koji se tokom osnovnih studija obrazuje za rad sa bebama, decom i odraslima koji imaju: teškoće razumevanja govorne teškoće, jezičke poremećaje, teškoće komunikacije, poremećaje gutanja i hranjenja, teškoće čitanja i pisanja, kao i neurološke i razvojne poremećaje koji utiču na govor i jezik sve što se tiče teškoća govora Vrlo često ove teškoće imaju i deca sa: oštećenjem vida, oštećenjem sluha, intelektualnim teškoćama, autizmom, genetskim sindromima, neurološkim oboljenjima. Upravo zato je važno jasno reći: Jedini stručnjak koji je primarno obrazovan za procenu, dijagnostiku i terapiju govorno-jezičkih i komunikacionih poremećaja jeste logoped. Nije u redu da se javno stvara utisak da „defektolog priprema dete za logopedski tretman“, jer takva formulacija navodi roditelje na pogrešan zaključak da su kompetencije iste ili međusobno zamenljive — a nisu. Detetu koje ne razume govor nije dovoljna stimulacija pažnje ili ponašanja ako osnovni problem leži u razumevanju jezika i komunikacije. Za takav rad potrebna je specifična metodologija, znanje razvoja jezika, fonologije, lingvistike, neuropsihologije govora i kliničke procene — a to je oblast logopedije. Takođe, nije tačno da se svi profili defektologa školuju za rad sa tipičnom, odnosno zdravom populacijom. Primarna oblast defektologije jeste podrška u obrazovanju i učenju svakodnevnih veština osobama sa određenim smetnjama u razvoju i invaliditetom. Jednako je važno naglasiti i da rad na pažnji, učenju i kognitivnim sposobnostima kod dece tipičnog razvoja bez gore navedenih vrsta ometenosti nije univerzalna kompetencija profila defektologa. Roditelji imaju pravo da dobiju tačne informacije i da znaju ko je za šta zaista stručan. Poštovanje različitih profesija podrazumeva i poštovanje njihovih granica kompetencija. Da li biste tiflologu, stručnjaku za rad sa osobama sa oštećenjem vida, poverili rad detetu sa autizmom ili intelektualnim teškoćama? Da li biste pregled srca obavili kod zubara? Naravno da ne biste. Ne zato što ti stručnjaci nisu obrazovani i važni, već zato što svaka profesija ima svoju jasno definisanu oblast rada i kompetencije. Dete koje ne razume govor ne treba „pripremu za logopeda”.
Takvom detetu potreban je logoped. Zato je važno da roditelji dobiju jasne i tačne informacije, bez mešanja profesija i bez stvaranja zabune o tome ko je za šta zaista stručan. Dosta je zavaravanja roditelja: govor i jezik nisu svačija oblast!

U poslednjih nekoliko godina svedoci smo prave ekspanzije različitih “sertifikovanih” obuka u oblasti logopedije i srodnih disciplina. Na prvi pogled, deluje kao pozitivan trend – više edukacije, više znanja, više stručnosti. Međutim, kada se zagrebe ispod površine, nameće se jedno važno pitanje: da li su sve te obuke zaista kvalitetne i utemeljene, ili se iza etikete “sertifikovano” krije dobro upakovana obmana? Elementarna ili posebna znanja? Posebno zabrinjava praksa da se sadržaji koji su deo osnovnih akademskih studija – dakle nešto što bi svaki diplomirani stručnjak već morao da zna – predstavljaju kao “napredni”, “iskustveni” ili “specijalizovani” treninzi. Drugim rečima, ono što je temelj obrazovanja postaje roba koja se dodatno naplaćuje, često bez ikakvog realnog dodatnog kvaliteta. U takvom modelu, znanje se ne produbljuje – ono se preprodaje. Ko je stručnjak? Još problematičnije je kada takve obuke sprovode pojedinci koji sami nemaju dodatnu, relevantnu edukaciju iz oblasti koju predaju. Tako dolazimo do apsurdne situacije: ljudi drže obuke i ostvaruju značajnu finansijsku korist na temama za koje ni sami nisu adekvatno obučeni. Umesto da se znanje prenosi odgovorno i stručno, ono postaje sredstvo zarade bez jasnih profesionalnih standarda.   Ja sam izmislila toplu vodu!!!   Poseban fenomen su tzv. “autorske metode” manje kreativnih naziva koje se agresivno promovišu kao inovativne i revolucionarne. U praksi, često je reč o već postojećim obrazovnim metodologijama – na primer u radu na predveštinama čitanja i pisanja – koje su samo preimenovane, pojednostavljene ili drugačije upakovane. Kada se takve “metode” predstavljaju bez jasne naučne validacije, a organizuju ih stručnjaci van uže oblasti (npr. bez adekvatne logopedske ekspertize), granica između edukacije i improvizacije postaje veoma tanka. Dodatni problem je što se ovakve obuke često predstavljaju kao “priznate” ili “akreditovane”, bez jasnog objašnjenja ko ih je akreditovao i po kojim kriterijumima. Bez transparentnosti, takve tvrdnje lako postaju marketinški slogan, a ne pokazatelj kvaliteta. Kome najpre da prodam moju toplu vodu? Za mlade stručnjake, koji su željni usavršavanja, ovo predstavlja ozbiljan izazov. U želji da napreduju, ulažu vreme i novac u programe koji možda ne nude stvarnu stručnu vrednost. Dugoročno, posledice nisu samo lične – one utiču i na kvalitet rada sa decom i klijentima, što ovu temu čini još ozbiljnijom. Zato je važno postaviti jasna pitanja: Da li je ovo zaista nova kompetencija ili nešto što je deo osnovnog obrazovanja? Ko stoji iza obuke i koje su njegove stvarne kvalifikacije? Postoji li naučna potvrda za metode koje se predstavljaju kao “autorske”? Da li se edukacija zasniva na dokazima ili na ličnom iskustvu bez validacije? Sertifikat ne sme biti zamena za znanje. A “autorska metoda” ne sme biti izgovor za odsustvo naučne utemeljenosti. Struka se ne gradi marketingom, već odgovornošću, kompetencijom i etikom. U suprotnom, rizikujemo da umesto razvoja profesije dobijemo njenu komercijalizaciju – gde je važnije kako se nešto prodaje nego koliko zaista vredi. Savet mladim kolegama Potražite akreditovane ustanove koje sprovode programe — kako formalne, tako i neformalne. Predavači akreditovanih obuka uglavnom dobijaju međunarodne licence za izvođenje nastave ili svoje programe akredituju u Srbiji, makar kroz ZUOV. Često su upravo osobe koje samostalno, u okviru svojih organizacija, sprovode „obuke“ i iskustvene treninge, te izdaju sertifikate sa ličnim potpisom i „pečatom“, one o kojima je reč u ovom tekstu. Autor: Prof. dr Neda Milošević Dedakin  

Razvojna govorna apraksija (RGA) predstavlja jedan od najkompleksnijih i najčešće pogrešno shvaćenih poremećaja govorno‑jezičkog razvoja. Suština problema nije u mišićima, snazi ili volji deteta da govori — već u neuromotoričkom planiranju pokreta potrebnih za artikulaciju. Mozak zna šta želi da kaže ali ne uspeva precizno da organizuje i sekvencira pokrete usana, jezika i vilice. Razvojna govorna apraksija: razumevanje, prepoznavanje i podrška Šta je razvojna govorna apraksija? Razvojna govorna apraksija (RGA) ili razvojna verbalna dispraksija na engleskom childhood apraxia of speech (CAS) je neuromotorni poremećaj koji utiče na planiranje i programiranje pokreta govornih organa. Kod dece sa RGA, mišićni tonus je uredan ali je ipak narušena preciznost, konzistentnost i koordinacija pokreta tokom govorne produkcije (ASHA). Za razliku od kašnjenja u govoru, gde dete prati isti razvojni put samo sporijim tempom, RGA predstavlja kvalitativno drugačiji obrazac — dete ne može spontano da izvede pokret govora, niti da ga lako ponovi. Kako se RGA ispoljava? Simptomi RGA predstavljaju skup „grešaka“ koje se javljaju u govoru: Nesistematične greške u izgovoru istih reči Teškoće u imitaciji govora, čak i kada dete razume zadatak Produženi prelazi između glasova i slogova Izmenjna prozodija — neprirodan ritam, intonacija i naglasak Ograničen vokabular Teškoće u kontroli položaja usana, jezika i vilice tokom govora Deca sa RGA razumeju jezik mnogo bolje nego što mogu da ga produkuju, zato u njihovoj dijagnostici obavezno primenjujemo Nove Reynell razvojne jezičke skale NRDLS SR-IV i ukoliko se zabeleži značajna razlika između Skala razumevanja i produkcije na korist razumevanja, razmatramo dijagnozu RGA. Zašto nastaje razvojna govorna apraksija? Uzrok RGA nije u potpunosti razjašnjen. Kod većine dece ne postoji vidljivo oštećenje mozga, a neuroimaging obično ne pokazuje strukturne anomalije. Mogući faktori uključuju: genetske predispozicije neurološke razlike u organizaciji motornih puteva udruženost sa neurorazvojnim sindromima (npr. Down sindrom) idiopatske slučajeve bez jasnog uzroka RGA nije posledica lošeg sluha, nedovoljne stimulacije, emocionalnih faktora ili „lenjosti“ deteta. Kako se postavlja dijagnoza? Dijagnostika RGA zahteva iskusnog logopeda sa specifičnim znanjem iz oblasti motoričkog planiranja govora. RGA se ne može dijagnostikovati jednim testom — potrebna je kombinacija standardizovanih procedura. RGA dijagnostikuje logoped procenom sposobnosti motornog planiranja, pokretljivnosti govornih organa i ispitivanjem govora. Dodatna testiranja su neophodna kako bi se RGA diferencirala od drugih poremećaja govora poput dislalije, orofacijalnih miofunkcionalnih poremećaja, dizartrije i fonoloških poremećaja. Kako izgleda tretman? Deca sa RGA ne „prerastu“ poremećaj spontano. Napredak je moguć, ali zahteva: dobro struktuiran, intenzivan, frekventan i individualan logopedski tretman terapiju zasnovanu na principima motoričkog učenja multisenzorne pristupe (vizuelne, taktilne, auditivne signale) – Talk Tools je razvio uspešan Apraxia program koji daje odlične rezultate u radu rad na prozodiji, ritmu i sekvenciranju Cilj terapije nije samo govor i izgovor glasova, već automatizacija motoričkih obrazaca i funkcionalna komunikacija. Uloga roditelja i okruženja Podrška porodice je ključna. Preporučuje se: svakodnevno vežbanje kratkih, strukturiranih zadataka koje će dati logoped izbegavanje insistiranja na ponavljanju reči saradnja sa vrtićem/školom praćenje emocionalnog stanja deteta Deca sa RGA često su svesna svojih teškoća i mogu razviti frustraciju ili povučenost — zato je važno negovati osećaj uspeha i samopouzdanja. Razvojna govorna apraksija je težak poremećaj ali koji se ipak uspešno tretira. Uz ranu dijagnostiku, adekvatnu terapiju i podršku okruženja, deca mogu ostvariti značajan napredak i razviti funkcionalan, razumljiv govor. Ključ je u razumevanju da dete želi da govori — samo mu je potrebno vreme, logopedska podrška i strpljenje da njegov mozak nauči kako da organizuje pokrete govora. Cenar Logomedica izdvaja iskustvo i metodologija uspešnog tretiranja razvojne govorne apraksije kod dece. Ukoliko su vam potrebne konsultacije sa logopedom pozovite nas +381 65 225 2220 Vračar; +381652252221 Novi Beograd

Briga o tome kada će dete progovoriti obično se javi mnogo pre nego što dete izgovori prvu rečenicu. I potpuno je razumljivo — govor je jedan od najvidljivijih znakova razvoja, a svako kašnjenje ume da izazove brigu. Ipak, odgovor na pitanje „Kada će da progovori?“ nije jednostavan, jer govor ne počinje rečju, već mnogo pre nje. Prvo i najvažnije: koliko dete razume? Pre nego što dete počne da govori, mora da razvije razumevanje jezika. To je temelj. Logoped zato ne procenjuje govor „od oka“, već koristi standardizovane, validirane testove koji daju jasnu sliku o tome koliko dete razume jezik u odnosu na svoj uzrast. Jedan od najpouzdanijih testova je Nove Reynell razvojne jezičke skale (NRDLS – IV SR). Ovaj test omogućava logopedu da precizno proceni razumevanje reči i rečenica, sposobnost praćenja naloga, razumevanje gramatike srpskog jezika i pragmatičke elemente komunikacije. Kada dete dobro razume jezik, govor ima na šta da se osloni. Ako razumevanje kasni, logoped najpre radi na tome — jer bez razumevanja nema funkcionalnog govora. Drugi stub govora: pokretljivost i koordinacija govornih organa Da bi dete progovorilo, nije dovoljno da „zna“ reč — mora i da je izvede. To znači da govor zahteva finu, preciznu i koordinisanu aktivnost: usana, jezika, vilice, mekog nepca, disanja i fonacije. Ukoliko je dete imalo poteškoća sa sisanjem, potom sa hranjenjem tu su već postojali signali da sa govornim aparatom nešto nije uredu. Potom, ako dete ne može pravilno da postavi jezik, ne može da izvede određene glasove. Ako ne može da stabilizuje vilicu, govor će biti nejasan. Ako usne nisu dovoljno snažne ili pokretljive, glasovi poput „p“, „b“, „m“ biće otežani. Ako je prisutna salivacija itd. Zato logoped procenjuje oromotornu funkciju — kako se govorni organi kreću, da li su pokreti koordinisani, da li postoji slabost, pogrešan obrazac disanja ili gutanja. Terapija oralnog pozicioniranja: priprema terena za govor Kada postoji teškoća u pokretljivosti govornih organa, logoped sprovodi terapiju oralnog pozicioniranja. To nije „vežbanje jezika radi jezika“, već ciljano usmerena terapija koja: ukoliko je potrebno sprovodi se terapija hranjenja jača mišiće uključene u govor uči dete pravilnim položajima jezika, usana i vilice razvija koordinaciju potrebnu za izgovor glasova priprema dete da kasnije pravilno usvoji glasove u govoru Tek kada dete može da izvede pokret, može i da proizvede glas. A kada može da proizvede glas, govor počinje da se razvija prirodno i stabilno. Dakle… kada će da progovori? Kada dete: razume jezik u skladu sa svojim uzrastom može da koordinisano pokreće govorne organe ima razvijene preduslove za govor (kontakt pogledom, imitacija, zajednička pažnja) dobije adekvatnu logopedsku podršku ako postoji kašnjenje Govor nije magija — govor je razvoj. A razvoj ima svoje korake. Ukoliko su vam potrebne konsultacije sa logopedom pozovite nas +381 65 225 2220 Vračar; +381652252221 Novi Beograd Autor: Prof. dr Neda Milošević 

Šta se b’jeli u gori zelenoj?Al’ je snijeg, al’ su labudovi? Prim. Ajde Bojana pusti ritam mašinu   Dana 2.2.2026. u simboličnih 2 pm. organizovan je inicijalni sastanak predstavnika logopeda i defektologa Srbije a u vezi sa razmatranjem predloga Zakona o delatnosti specijalne edukacije i rehabilitacije i podnošenja inicijative za njegovo donošenje a na inicijativu nekih važnih ljudi u svetu defektologije (možda i logopedije), a sve to određenih u Rektoratu BU, kako smo načuli na tom sastanku.Ne bi situacija bila tako dramatična da pojedini logopedi nisu preterano ćutali, a neki drugi radili suprotno interesima logopeda. Pa da počnemo…U jeku “bombe” koja će potencijalno izmeniti naučne oblasti u Republici Srbiji u čijem predlogu logopedija ostavlja specijalnu edukaciju i rehabilitaciju i vraća se u polje medicinskih nauka a sama defektologija prelazi u polje pedagogije a specijalna edukacija i rehabilitacija potencijalno gubi svoje postojanje, javlja se predlog da se logopedi i defektolozi udruže i objedine u Zakonu o delatnosti specijalne edukacije i rehabilitacije koja sutra možda neće ni postojati ali koja će “ono najvažnije” urediti ni manje ni više nego privatnu praksu rasplamsanih logopeda i defektologa a koji su se u nauci davnih dana rastali. Ali kakve veze sa tim ima naučna oblast čuli smo nekoliko puta na tom sastanku zvanom 2 u 1. Za manje upućene ima godina dana kako je naša RS počela da primenjuje novi šifarnik (bez 2 R) zanimanja. Neki od nas koju su to pratili, podržavali i interesovali pa su tu činjenicu i proslavili. Naša sreća se ogleda u šifri 2266.02 koja nosi naziv LOGOPED. I ne bi ta klasifikacija bila toliko važna da je naša država nije uskladila sa Međunarodnim šifarnikom zanimanja (ISCO-08). Tako logoped u celoj EU pa i u Srbiji dobija svoj broj na lotou i to ni manje ni više nego broj profesije koji se nalazi u kategoriji ZDRAVSTVA.Opet mi koji se baš, baš bavimo interesima logopeda u RS i čiji je jedini INTERES LOGOPEDIJA, znamo da je to naša karta za zakonsku regulativu logopedske profesije. Neki to ne znaju i ne žele da znaju.Ali ne bi sve to bilo tako “čudno” da nije bilo pomalo navalentno (naši potpisi su već napisani na Inicijativi). Iako smo i malo pre sastanka 2 u 1 predložili da logopedi i defektolozi treba da se podržavaju ali na 1 prema 1 odnosno svako sa svojim Zakonom… kategorički je odbijeno. Iako su slovima tri Udruženja logopeda osnovana sa ciljem zakonske regulacije logopeda i svaka od njih ponudila predlog Zakona iako sve to traje od 2004. godine shvatamo da smo svih ovih 22 godine to pogrešno radili i da je naša karta zapravo zajednički zakon sa defektolozima!? Tako ili nikako. Trebalo bi da budemo ponosni što nismo najstarije a ni ono srednje dete. A zašto?Kako kažu to je jedini način da logoped ostane u obrazovanju iako svi vrlo dobro znamo da stvari baš tako i ne stoje. Da postojeći Zakon o obrazovanju itekako vidi logopeda, kao i psihologa i sve delatnike koji ne sprovode nastavu. Ali malo zabune nije na odmet kad shvatite da je dvojka odbijena. Ali tu su logopedi – spasioci logopedije koji će omogućiti da svi logopedi budu spašeni a oni konačno nagrađeni kroz 2 minuta pažnje i eto pride ostvarivanja nekih njima ličnih i važnih interesa koji nemaju ama baš nikakve veze sa logopedijom. I eto za samo 2 meseca ova radna grupa pripremiće Zakon u kome će logopeda povesti u rad isključivo u Sovjetski savez. Jer logoped i defektolog – to je isto zar ne? Eh, svi dobro znamo da delatnost logopeda i delatnost defektologa nije jedna delatnost već dve odvojene delatnosti i ne mogu se uređivati jednim zakonom o delatnosti iz samo jednog razloga: različitih delatnosti!I ne gubimo vreme jer takav model ne postoji nigde na svetu (slovima: nula). Ni u Litvaniji, ni Estoniji a ni Letoniji kao što ni Deda Mraz ne živi u Laponiji.Stoga,
 Vreme je da prestanemo da zbunjujemo logopede.
 Nije primereno manipulisati pojmom defektologije.
 I prestanite da potcenjujete državne službenike. Nije profesionalno.
Nije etično.
 I nije dostojno profesije koju predstavljate. P.S. Opet nismo pitali terapeute kakvu kafu piju? Autor: Prof. dr Neda Milošević  Ovaj tekst predstavlja lični profesionalni stav autora i ne predstavlja zvaničan stav institucije. Nije usmeren protiv bilo kog pojedinca, već isključivo na predložene modele i pristupe koji se tiču budućnosti logopedije.Struka zaslužuje jasnu, argumentovanu i transparentnu debatu. Blog sekcija predstavlja prostor za lične autorske stavove i stručne polemike.

Glas L je jedan od češćih izazova u razvoju govora kod dece predškolskog uzrasta, odmah posle glasa R. Deca ga često zamenjuju drugim glasovima, izostavljaju ili izgovaraju nejasno, što ukazuje na nedovoljno razvijenu kontrolu pokreta jezika. Prema objašnjenju logopeda dr Neda Milošević Dedakin, za pravilan izgovor glasa L vrh jezika treba da bude podignut i oslonjen iza gornjih sekutića (na alveolarni greben), dok su bočne strane jezika spuštene kako bi vazduh prolazio sa strane, a usne ostale opuštene. Mnogoj deci je upravo svest o položaju jezika i njegova kontrola najveći izazov. Roditelji mogu pomoći tako što će detetu pokazati gde treba da postavi jezik i prvo raditi jednostavne vežbe pozicioniranja — podizanje vrha jezika, dodirivanje mesta iza gornjih zuba i kontrolu pokreta pred ogledalom. Tek kada dete stabilno postavlja jezik, prelazi se na izgovor glasa u slogovima, zatim rečima i na kraju rečenicama. Ako dete i pored vežbi ne usvaja pravilan izgovor ili stalno zamenjuje glas L drugim glasovima, preporučuje se procena kod logopeda, kako bi se utvrdio uzrok i primenila odgovarajuća terapija. Više o ovoj temi pročitajte u Magazinu Glossy

U 2026. godini organizujemo TalkTools edukacije – I i II nivo, namenjene isključivo logopedima. ✅Programi su licencirani i sertifikovani od strane TalkTools, uz odobrenje Američke asocijacije logopeda (ASHA). Po uspešno završenom trećem nivou polaznici stiču zvanično zvanje Terapeut oralnog pozicioniranja (Oral Placement Therapist), uz sveobuhvatna, savremena i visoko primenljiva znanja u oblasti oralno-motoričke terapije. ⏳️Broj mesta je ograničen, te je pravovremena prijava preporučena. Edukacije su namenjene logopedima. Više o ovoj temi pogledajte ovde

U poslednje vreme sve češće čujemo tvrdnje da su „sve terapije iste”, da je „najvažnije da roditelj vidi napredak” ili da „nauka kasni za praksom”.Iako ove rečenice zvuče razumljivo, one zamagljuju jednu ključnu razliku: razliku između naučno utemeljenih i nenaučnih terapijskih metoda. Ovaj tekst ima za cilj da, jednostavnim jezikom, objasni: šta zapravo znači da je neka terapija naučna, zašto je ABA metoda primer naučno zasnovane prakse, i zašto neke metode, uprkos popularnosti, ne spadaju u naučno potvrđene pristupe. Šta podrazumevamo pod naučnom metodom u terapiji? Naučna metoda u terapiji nije stvar ličnog utiska, iskustva jednog terapeuta ili pojedinačne priče o uspehu.Da bi se neka terapijska metoda smatrala naučnom, ona mora da ispuni sledeće kriterijume: Jasna teorijska osnovaMetoda mora biti utemeljena u savremenim naukama kao što su logopedija, psihologija, lingvistika ili nauke o ponašanju. Klinička istraživanja sa kontrolnim grupamaEfikasnost se ispituje kroz strukturisana istraživanja, a ne kroz lične utiske. Ponovljivost rezultataAko metoda zaista deluje, slični rezultati se dobijaju kod različitih stručnjaka, u različitim zemljama i kontekstima. Objavljeni naučni radoviRezultati moraju biti dostupni stručnoj javnosti kroz relevantne naučne časopise. Preporuke stručnih udruženjaMetode ulaze u kliničke smernice tek nakon temeljne evaluacije dokaza. Mogućnost korekcije i unapređenjaNaučna metoda se menja ako novi dokazi pokažu da nešto može bolje ili drugačije. Ako neka metoda ne ispunjava ove kriterijume, ona nije naučna, bez obzira na to koliko je popularna ili marketinški prisutna. Zašto je ABA naučno utemeljena metoda? ABA (Applied Behavior Analysis – primenjena analiza ponašanja) predstavlja jedan od najistraženijih terapijskih pristupa u radu sa decom sa poremećajima iz spektra autizma i razvojnim teškoćama. ABA metoda: zasniva se na principima učenja i ponašanja koji se proučavaju više od 70 godina, ima hiljade naučnih studija koje dokumentuju njenu efikasnost, preporučena je od strane: međunarodnih stručnih udruženja, zdravstvenih i obrazovnih institucija, nacionalnih zdravstvenih sistema u brojnim zemljama, poseduje standardizovanu edukaciju, sistem supervizije i jasne etičke kodekse. Važno je naglasiti:naučna metoda ne znači „savršena metoda”, već metoda čija se efikasnost meri, proverava i stalno preispituje. Zašto druge metode nisu naučno potvrđene? Popularne metode se često promovišu kao inovativan i „holistički” pristup, ali sa stanovišta savremene nauke postoje ozbiljna ograničenja: zasnivaju se na hipotezama koje nisu potvrđene  istraživanjima, ne postoji dovoljan broj kvalitetnih, kontrolisanih studija koje bi potvrdile efikasnost, rezultati su neujednačeni i neponovljivi, nisu uključene u zvanične kliničke smernice relevantnih stručnih tela, promocija se najčešće oslanja na lična iskustva i marketinške poruke, a ne na sistematske naučne dokaze. Ovo ne znači da „nikome nikada nisu pomogle”, već da nauka ne može da potvrdi da metoda pouzdano i sistematski deluje. U terapiji ne bi trebalo da biramo ono što zvuči lepo, već ono što ima dokaze.Nauka možda nije uvek brza ili savršena, ali je jedini mehanizam koji nas štiti od pogrešnih, neproverenih i potencijalno štetnih praksi. A to je odgovornost koju struka ne sme da izbegne. Metode koje nisu naučno priznate: Tomatis metoda Senzorna integracija kao samostalna terapija Reedukacija psihomotorike kao samostalna terapija Neurofeedback (u radu sa decom sa razvojnim smetnjama) Brain Gym i slični „kineziološki” programi Energetske, biorezonantne i slične alternativne metode „Holistički” programi bez jasne metodologije Ukoliko su vam potrebne konsultacije sa ABA terapeutom ili logopedom, pozovite nas +381 65 225 2220 Vračar; +381652252221 Novi Beograd Autor: Prof. dr Neda Milošević 

Roditelji često kažu: „Takvo mu je lice“, „Proći će s godinama“, „Samo je navika“. Međutim, dete koje u mirovanju drži otvorena usta, diše na usta ili pojačano salivira – ne pokazuje naviku, već znak funkcionalnog poremećaja koji zahteva stručnu procenu i terapiju. Ovi simptomi nisu bezazleni, niti su estetski problem. Oni direktno utiču na razvoj govora, hranjenja, zuba, vilica, držanja tela i celokupnog orofacijalnog sistema. Kako izgleda pravilno stanje u mirovanju? Kod deteta sa pravilno razvijenim oralnim funkcijama: usne su zatvorene bez napora, jezik je podignut i oslonjen na nepce, disanje je isključivo na nos a pljuvačka se spontano guta. Ovo se naziva oralni položaj u mirovanju i predstavlja osnov zdravog rasta i razvoja. Šta znači kada su usta stalno otvorena? Kada dete u mirovanju ima otvorena usta, najčešće postoji jedan ili više sledećih problema: Disanje na usta Disanje na usta menja kompletan položaj jezika, usana i vilica. Jezik pada nisko u usnu duplju umesto da oblikuje nepce, što dugoročno dovodi do: uskog i visokog nepca, nepravilnog zagriza, slabog tonusa usana i jezika, poremećaja artikulacije glasova. Snižen tonus orofacijalne muskulature Usne ne mogu da ostanu zatvorene jer nemaju snagu, a jezik ne može da zauzme pravilnu poziciju. Ovo često prati: stalno otvorena usta, curenje pljuvačke i zamaranje tokom govora ili hranjenja. Neadekvatan položaj jezika Položaj jezika je ključan. Kada je jezik nizak i pasivan često gutanje ostaje infantilno a govor postaje neprecizan, takođe povećava se rizik od interdentalnih i lateralnih izgovora. Poremećaji gutanja i salivacija Pojačano balavljenje nije „lenjost“ niti nemar. To je znak da dete ne prepoznaje pljuvačku kao stimulus za gutanje, kao i da nema automatizovan obrazac gutanja, odnosno nema stabilan oralni položaj u mirovanju. Zašto vreme ne rešava problem? Jedna od najčešćih grešaka je čekanje. Deca ne „prerastu“ disanje na usta. Nepravilna funkcija se ne ispravlja spontano. Bez terapije, problem se produbljuje. Sa rastom deteta, nepravilni obrasci se učvršćuju i postaju teži za korekciju. Zašto bez Terapije oralnog pozicioniranja nema stvarne pomoći? Vežbe artikulacije, rad na pojedinačnim glasovima ili opšti saveti ne mogu dati trajne rezultate ako osnovna funkcija nije uredna. Terapija oralnog pozicioniranja (OPT) bavi se uzrokom, a ne posledicom. Ova terapija: postavlja pravilan položaj usana i jezika u mirovanju uči dete kako da diše na nos normalizuje obrazac gutanja jača mišiće koji su neophodni za govor i hranjenje Bez ovoga, svaki napredak u govoru je kratkotrajan. Talk Tools – standard u terapiji oralnog pozicioniranja Talk Tools predstavlja zlatni standard u terapiji oralnog pozicioniranja u svetu. Kroz precizno dizajnirane alate i jasno strukturisane protokole, dete aktivno uči gde jezik treba da se nalazi, razvija snagu i izdržljivost orofacijalne muskulature i automatizuje pravilan položaj i funkciju. Ovo nije „igračka terapija“, već neuro-mišićni trening zasnovan na dokazima. Kada se treba javiti logopedu? Ako dete: ima stalno otvorena usta u mirovanju diše na usta salivira – često mu curi pljuvačka ima nerazvijen ili neprecizan govor ima problem sa žvakanjem ili gutanjem Potrebna je procena logopeda obučenog za Terapiju oralnog pozicioniranja. Otvorena usta nisu bezazlen detalj. To je znak da orofacijalni sistem ne funkcioniše pravilno. Bez ciljane terapije oralnog pozicioniranja, posebno uz primenu Talk Tools protokola, ne može se očekivati trajno poboljšanje – ni u govoru, ni u hranjenju, ni u razvoju vilica. Što se ranije reaguje, rezultati su brži, stabilniji i dugoročniji. Ukoliko su vam potrebne konsultacije sa logopedom, pozovite nas +381 65 225 2220 Vračar; +381652252221 Novi Beograd Autor: Prof. dr Neda Milošević