Autizam
ŠTA JE AUTIZAM?
Autizam je pervazivni razvojni poremećaj koji se ispoljava pre 3. godine života deteta.
Prema najnovijoj klasifikaciji DSM V autizam spada u grupu poremećaja autističkog spektra u okviru neurorazvojnih poremećaja pored Aspergerovog sindroma, nespecifičnog pervazivnog razvojnog poremećaja (PDD-NOS) i dezintegrativnog poremećaja detinjstva.
Autizam se danas definiše kao razvojno organsko oštećenje mozga koje se manifestuje nemogućnošću razvoja jezika i ostalih oblika društvene komunikacije.
Procena rasprostranjenosti autizma varira u zavisnosti od dijagnostičkih kriterijuma, te su podaci nepouzdani. Prema podacima Ministarstva za rad i socijalnu politiku iz devedesetih godina, u Srbiji je bilo registrovano oko 2.000 osoba sa autizmom, od čega je oko 800 dece. Danas iako ne postoje validni podaci zna se da je taj broj daleko veći.
Najnovija istraživanja autizma u prvoj dekadi 21. veka procenjuju postojanje 1 do 2 slučaja na 1.000 osoba. Veći rizik od autizma imaju dečaci u odnosu na devojčice 4,3:1.
Autizam je treći nasledni razvojni poremećaj po učestalosti, nakon intelektualne ometenosti i cerebralne paralize. Uzrok autizma je i dalje nepoznat, a najverovatnije u njegovom nastanku učestvuje više faktora od genetičkih do faktora sredine.
KAKO SE ISPOLJAVA?
Autizam se ispoljava u vidu izmenjenog funkcionisanja u sledećim oblastima:
- U uspostavljanju recipročnih socijalnih interakcija (izostanak kontakta očima,izostanak interesovanja za osobe iz okruženja, izostanak odgovora na verbalne zahteve, neodazivanje na ime, izbegavanje fizičkog kontakta).
- U razvoju verbalnih i neverbalnih sposobnosti komunikacije (izostaje faza “brbljanja” do 12. meseca, izostaje gestikulacija ili facijalna ekspresija do 12. meseca, izostanak pojave prve reči do 16. meseca, izostanak spontanih fraza od dve reči do 24. meseca, izostanak jezičke i socijalne veštine, prisutnost ponavljanja reči (eholalija), stereotipnog ili repetitivnog govora).
- U ponašanju (javljaju se oskudni, repetitivni i stereotipni obrasci ponašanja i ograničena, visoko specifična, fiksirana interesovanja, jaka privrženost ili preokupiranost neobičnim predmetima, ekscesivna privrženost rutinama ili naglašen otpor prema promenama).
- U svim aktivnostima koje podrazumevaju upotrebu mašte.
- Uz ove specifične simptome često postoji i niz nespecifičnih simptoma, kao što su:
- Fobije
- Poremećaji ishrane i spavanja
- Napadi besa
- Autoagresivnost
Osobe sa autizmom mogu razviti preosetljivost na zvukove, dodire, ukuse, mirise, svetlost i boje.
Simptomi moraju postojati u ranom detinjstvu, ali ne moraju biti u punoj meri ispoljeni sve dok socijalni zahtevi ne prevaziđu ograničene kapacitete ili mogu biti maskirani naučenim strategijama u kasnijem životu.
Ispoljeni simptomi zajedno ograničavaju i oštećuju svakodnevno funkcionisanje.
KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE?
Autizam se dijagnostikuje uzimanjem anamnestičkih podataka od roditelja, primenom validnih testova i objektivnim posmatranjem deteta.
Testovi koji se koriste u okviru našeg Centra su:
- Opservacijski protokol za dijagnostiku autizma ADOS2 – trenutno predstavlja zlatni standard u dijagnostici autizma u svetu. U Republici Srbiji samo tri ustanove poseduju ovaj “zlatni” protokol.
- Ček-lista za autizam kod dece (Checklist for Autism in Toddlers–CHAT; Baron-Cohen i sar., 1992) koji se koristi od strane stručnjaka, na deci od 18 meseci, a proverava odstupanja u području socijalne interakcije, komunikacije i igre.
- Lestvica za procenu dečjeg autizma (Childhood Autism Rating Scale-CARS, Schopler i sar., 1988). Služi za procenu autizma kod dece od preko 24 meseca koja ispituje 15 različitih područja funkcionisanja na kojima se procenjuje u kojem stepenu ponašanje deteta odstupa od razvojnih normi za tu dob. Krajnji rezultat ukazuje na prisutnost ili odsutnost poremećaja i omogućava razlikovanje blažeg i umerenog od težeg odstupanja.
- Dijagnostički intervju za autizam-dopunjen (The Autism Diagnostic Interview-Revised-ADI-R; Le Couteur i sar., 1989) izrazito detaljan polustrukturisani intervju za roditelje, koji proverava prošlo i sadašnje funkcionisanje deteta kroz tri domena: komunikacija, socijalna interakcija i igra, a smatra se „zlatnim standardom“ među dijagnostičkim instrumentima.
Treba napomenuti da konačnu dijagnozu autizma postavlja psihijatar.
KAKO SE LEČI?
Kod većine osoba sa autizmom postoje deficiti u četiri organska sistema: nervnom, imunološkom, endokrinom i probavnom sistemu. S toga i lečenje treba biti sveobuhvatno. Lečenje podrazumeva suplementaciju, dijetetsku ishranu (gastroenterolog, medicinski biohemičar) i logopedske terapijske postupke.
Terapijski postupci se sprovode zavisno od uzrasta u kome je dete uključeno u terapiju:
- Do treće godine sprovodi se ABA terapija, može se primenjivati i floor time.
- Od treće godine sprovodi se ABA terapija – primenjena bihejvioristicka analiza ponasanja (ABA) koja podrazumeva proces sistematičnog primenjivanja intervencija koje se zasnivaju na principima teorije operativnog učenja kako bi se poboljšala društveno bitna ponašanja i smanjila pojava nepoželjnog vida ponašanja.
- Postoji i PECS metoda – sistem komuniciranja zamenom slika (Picture exchange communication symbols) koja služi za učenje delotvorne komunikacije, a razvijena je prvobitno za podsticanje razvoja komunikacije kod mladje dece s autizmom i sličnim poteškoćama vezanim uz socijalnu komunikaciju. Ova metoda se najčešće primenjuje kada su kapaciteti za razvoj verbalne komunikacije veoma ograničeni.
U centru Logomedika sprovodi se ABA metoda…više Copyright by B. Drobnjak