Afazija
ŠTA JE AFAZIJA?
Afazija je stečeni poremećaj govora i/ili jezika koji nastaje kao posledica moždanog oštećenja. Afazija je neurolingvistički deficit koji nastaje nakon neurološkog oboljenja koje može biti izazvano akutnim moždanim udarom različite etiologije: vaskularne, traumatske ili nekog drugog neurološkog oboljenja ili stanja. Učestalost afazije kod cerebrovaskularnih oboljenja kreće se oko 21-33%, a kod povreda glave 16-50%.
KAKO SE ISPOLJAVA?
Zavisno od dela moždanog oštećenja neki simptomi ispoljavaju se neposredno pre nastanka afazije ili nakon oštećenja:
Simptomi afazije ispoljavaju se u vidu:
- nemogućnosti govorenja,
- gubitka sposobnosti razumevanja,
- ponavljanja,
- imenovanja,
- čitanja,
- pisanja,
- nemogućnošću nalaženja reči,
- agramatizmom,
- zamene jedne reči drugom,
- nevoljnom produkcijom reči ili fraza,
- odsustvom uvida u jezički deficit itd.
Ako usled povrede mozga (trauma, tumori ili moždani udar) dođe do toga da jedna ili više komponenti govora i jezika prestane da funkcioniše potrebno je sprovesti afaziološku rehabilitaciju;
- Osoba sa afazijom ne može da koristi govor i jezik kao pre bolesti.
Osim jezičkog poremećaja, sa afazijom se pojavljuju i sledeći problemi sa:
- Svesnim delovanjem, doživljajem sredine, koncentracijom, preduzimanjem inicijative i pamćenjem.
- Osobe sa afazijom ne mogu da obavljaju dve stvari u istovreme.
Mogu a ne moraju da budu pratioci afazije:
- Hemiplegija, gubitak vida u jednoj strani vidnog polja (hemianopsija), izvršavanje određene radnje (apraksija) kao sto je oblačenje, svakodnevana nega i održavanje;
- Problemi sa jedenjem, pijenjem i gutanjem (usled povrede mozga mišići za gutanje mogu biti zahvaćeni a da se usled paralize i gubitka osecaja u delu lica, moze doći da saliva (pljuvacka) curi nekontrolisano iz ugla usta;
- Problemi sa pamćenjem (može doći do toga da pamćenje bude oslabljeno);
- Razlike u reakcijama/može se promeniti reagovanje na događaje a to je usled otežane kontrole emocija; i na kraju kao moguće a usled oporavka mozga od traume da se jave convulsije tela, problemi sa disanjem ili gubitak svesti.
- Svi gore navedeni problemi se mogu ali i ne moraju javiti kao pratioci afazije.
KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE?
Dijagnostiku afazija sprovodi logoped-afaziolog putem kliničke procene komunikativnih sposobnosti i primenom standardizovanih mernih instrumenata (BOSTON, TOKEN test, test verbalne fluentnosti…).
KAKO SE LEČI? (Logopedske terapijske procedure)
Nakon određivanja tipa govorno-jezičkog poremećaja pristupa se afaziološkom teretmanu radi restitucije govorno-jezičkih sposobnosti i uspostavljanju funkcionalne komunikacije.
Tretman afazije gotovo uvek sprovodi logoped-afaziolog.
Dužina tretmana zavisi od progresa oporavka, životne dobi, obrazovnog nivoa, psihoemocionalne očuvanosti i od socijalne podrške/participacije porodice. Vreme započinjanja tretmana je svakako važno.
Vrsta tretmana:
1. Primenjuje se kognitivno-lingvistički tretman koji ima svrhu optimizacije komunikacije između afazičnog pacijenta i njegove okoline.
Detaljna lingvistička dijagnoza oštećenih ili očuvanih procesa neophodna je pre nego sto se planira tretman.
Pored lingvističkih dijagnostičkih procedura koje su krucijalne, ali vrlo često nisu dovoljne, uključujemo druge faktore koji mogu imati ulogu u determinisanju terapijske uspešnosti kao što su raspoloženje, zdravstveni status, dob, kognicija, edukacija i socio-ekonomski status.
Izbor tretmana je uvek prema vodećem poremećaju jer ima za cilju restauraciju lingvističkih procesa kroz kognitivno lingvistički tretman (CLT), kao sto je korišćenje semantike, leksičke , fonološke i sintaksičke vežbe;
2. Funkcionalni pristup ima za cilju postizanje funkcionalne komunikacije u svakodnevnom životu a to znači učenje pacijenta da koristi rezidualne lingvističe veštine sto je moguće delotvornije ili upotreba nelingvističkih i alternativnih strategija u cilju kompenzacije lingvistickog deficita; gestovi ili komunikacijska knjiga.
3. Socijalni pristup – učenje da se prihvati lingvistički deficit sa svim konsekvencama afazije kako bi se izbegao rizik od socijalne izolovanosti.
Pacijentu/klijentu pružamo podršku da postigne socijalni cilju, kroz komunikaciju sa prijateljima i familijom, mogućnost povratka poslu, ili učestvovanje u rekreativnim aktivnostima.
Prognoza
Kada je reč o prognozi afazije, najvažniji su prediktori oporavka a to su: neurološki status, inicijalna jačina/težina afazije kao i kompleksni procesi remedijacije, kompenzacije te reorganizacije što uključuje i zavisi od kognitivnih, bihevioralnih, psiholoških i socijalnih činjenica.
Mnoge osobe sa afazijom su u nekom trenutku bile hospitalizovane zbog ove bolesti – najčešće odmah nakon što je došlo do oštećenja mozga. Njima je u većini slučajeva posle otpuštanja iz bolnice potreban i dodatni tretman. Nije uvek jasno kome da se obrate za pomoć. Svakako se posavetujte sa svojim lekarom o mogućnostima nastavka Vašeg tretmana u mestu u kome živite. Tretman/terapijske procedure se sprovode ili kroz individualni rad ili grupni rad.
Tretmani se sprovode individualno (2-3 puta nedeljno).
Sistem društvene podrške kakav se nudi u našem sistemu je nedovoljan za pacijente sa izgubljenim govorno-jezičkim sposobnostima. Odeljenje za afazije Centra Logomedica predstavlja jedinstven primerak u privatnoj praksi sa kakvom se susrećemo u našoj zemilji. Stoga smo razvili odeljenje koje će svim našim pacijentima u adekvatnom prostoru za njihove godine pružati kompletnu afaziološku dijagnostiku, rehabilitaciju i habilitaciju uključujući pomoć i podršku porodici. Višegodišnji rad sa afaziologom dr sc. Draganom Čauševcem učnio nas je kompetentnim da primenjujemo najraznovrsnije metode rada u ovoj oblasti. Afaziološki tretman sprovodimo nakon 3 do 6 meseci od neurološkog oštećenja i on ne traje duže od godinu dana. Iskustveno i naučno se pokazalo da su sposobnosti restitucije CNS najprimerenije u ovom periodu.
Saveti za komunikaciju
Usled afazije menja se način na koji osoba s afazijom razume jezik ili se izražava. Ipak, ako maksimalno koristimo ostale opcije, možemo s njom ostvariti komunikaciju. Oblici teške afazije često znače da osoba razume samo “osnovne reči”. Ali razumevanje putem korišćenja osnovnih reči može dovesti do nesporazuma, zato što kada se takve reči kombinuju sa opštim znanjem, može doći do nerazumevanja. Ponekad nam se može učiniti da smo se sporazmeli sa osobom koja pati od afazije. A tek kasnije se pokaže da se to ipak nije desilo.
Copyright by Doc.dr Čauševac, afaziolog
rski sadržaj, koji uključuje grafičke, tekstualne, programske i ostale materijale, nalazi se pod zaštitom važećeg zakona o autorskom i srodnim pravima. U slučaju da želite da objavite neki od sadržaja sa sajta logomedica.rs bez obzira o kojem se mediju radi (elektronski, štampani, ili internet medij), obavezno je obezbediti prethodno pisano odobrenje Centra Logomedica. Neovlašćeno korišćenje smatra se povredom autorskih prava Centra Logomedica i za posledicu može imati pokretanje sudskog spora. Pojedine informacije sa sajta moguće je prenositi pod uslovom da su vidno navedene, u adekvatnom obliku, da je “informacija preuzeta sa sajta 