Poremećaji gutanja
Normalan razvoj deteta podrazumeva i uvodjenje različite teksture hrane u ishranu. Ono na šta treba da obratite pažnju kod deteta prilikom hranjenja:
- da li hranjenje traje 30 minuta ili više
- da li hranjenje predstavlja neku vrstu stresa za dete
- da li dete u toku ili neposredno posle hranjenja kašlje, ima promukao glas, hranu vraća kroz nos ili su česte respiratorne infekcije
- da li dete gubi na težini
Usaglašeno sisanje, disanje i gutanje je složen proces za novorodjenče i u njemu učestvuju kranijalni nervi i specifične oblasti CNS-a a beba je spremna za sisanje već izmedju 18. i 24. nedelje trudnoće kada se uočavaju pravi pokreti jezika koji oponašaju sisanje. Receptori za ukus hrane su zreli već u 12.nedelji.
Razvoj samostalnog hranjenja, kao socijalno prihvatljivog procesa, počinje od rodjenja i traje u prvim godinama života deteta. Za razvoj pocesa hranjenja važno je sazrevanje nervnog sistema koje uključuje sticanje sposobnosti kontrole mišića, kognicije i govorno jezičkog te psihosocijalnog razvoja.
Dete stiče sposobnost da ga hranimo u sedećem položaju u periodu od 4. do 6. meseca života i nadalje do navršenih 12. meseci sposobno je da drži samostalno kašiku u ruci i da uz razvijen tzv. pincet hvat samo uzima komadiće hrane i prinosi ih ustima.
Zanimljivo je da deca stiču sposobnost za žvakanje čvrste hrane znatno pre nego za pasiranu hranu. Uobičajeno je da se deci daje prvo pasirana hrana ali je jako važno da se daje odredjena tekstura hrane u pravo vreme. Što više odlažemo uvodjenje čvrste hrane to je veći otpor deteta kasnije prema žvakanju takve hrane. Dete je u periodu od 6. do 7. meseca sposobno za žvakanje hrane čvrste teksture.
Ukus i miris kao iskustvo je beba imala još u majčinom stomaku preko amnionske tečnosti a nakon rodjenja i preko majčinog mleka. Urodjen nam je jak osećaj za ukus slatkoga pa je tako i jači refleks sisanja kod dojenih beba u odnosu na one koje su pile adaptirano mleko iz flašice. Bebe koje su dojene su veći probirači hrane od onih koje su bile na adaptiranom mleku.
Važni podaci potrebni za dijagnostiku poremećaja gutanja kod dece:
- koliko traje prosečno hranjenje deteta
- da li dete samostalno uzima hranu ili očekuje pomoć odrasloga (u skladu sa uzrastom)
- da li postoji razlika u hranjenju ukoliko se menja temperatura, tekstura i ukus hrane
- da li se teškoće u hranjenju javljaju na početku, u toku ili na kraju hranjenja
- da li teškoće u hranjenju variraju dan za danom
- da li postoje stalni znaci zagrcnjavanja deteta pri hranjenju
- da li dete odbija hranu
- da li je dete pospano ili umorno u toku hranjenja
- da li se teškoće menjaju ako se promeni onaj ko hrani dete
Problemi u gutanju i hranjenju potiču od:
- poremećaja koji utiču na apetit, ponašanje pri hranjenju
- anatomske abnormalnosti orofarinksa
- anatomskih, urodjenih abnormalnosti larinksa i trahee
- anatomskih abnormalnosti ezofagusa
- poremećaja koji utiču na “sisanje-gutanje-disanje” koordinaciju
- poremećaja koji utiču na ezofagusnu peristaltiku
- mukoznih infekcija i upalnih procesa koji uzrokuju disfagiju
- ostalih problema povezanih sa hranjenjem (hipotireoizam, trizomija 18. i 21. hromosoma, Prader Willi sindroma, alergija, poremećaja metabolizma mast i proteina kao i od kraniofacijalnih sindroma)
Ukoliko sumnjate na poremećaj gutanja ili hranjenja kod deteta obratite se pedijatru koji će vas uputiti na otorinolaringološki i logopedski pregled i dalje dijagnostičke i terapijske procedure.
Copyright by M.Zelić