ABA metod

´Usmerena na razvoj funkcionalne svakodnevne veštine

´Promoviše samostalnost/nezavisnost

´Predstavlja rad na sticanju i razvoju prihvatljivog i funkcionalnog ponašanja i veština, rad na smanjenju i eliminaciji neprihvatljivog i problematičnog ponašanja

´Bazirana na naučnim principima ponašanja

´Preko 30 godina istraživanja

´Tretman baziran na funkciji

---

    Šta ABA nije? 

• Nije mučenje dece
• Nije pravljenje robota
• Nije lečenje autizma
• Nije tehnika koja se uči na internetu

Kako ABA pomaže deci sa autizmom?

Danas je ABA široko prepoznata kao siguran i efikasan tretman za decu sa razvojnim smetnjama. U Americi je u poslednjoj deceniji  prepoznat veliki uticaj ABA metode u pomoći deci sa autizmom. Naime, ABA principi i tehnike mogu sagraditi bazične veštine kao što su gledanje, slušanje i imitiranje, kao i kompleksne veštine kao što su čitanje, konverzacija i razumevanje tuđe perspektive.

---

Šta nam istraživanja govore o ABA metodi?

Određeni broj završenih istraživanja su pokazala da ABA tehnike mogu produkovati poboljšanja u komunikaciji, socijalnim veštinama, igri, ličnoj nezi, školskim veštinama.

Određeni broj studija su pokazale korist od kombinovanja različitih ABA tehnika u sveobuhvatne, individualizovane  i intenzivne programe rane intervencije za decu sa autizmom i drugim razvojnim poremećajima.

Sveobuhvatno se odnosi na intervencije koje obuhvataju veliki opseg veština, od socijalnih i veština komunikacije do lične nege i učenja čitanja.

Rana intervencija se odnosi na programe koji su se započinju pre 4. godine života.

Intenzivan podrazumeva da se program sprovodi od 25 do 40 sati nedeljno u trajanju od 1 do 3 godine.

Ovi programi podrazumevaju da dete uči veštine u strukturisanim i nestrukturisanim situacijama. Intenzitet programa može biti naročito značajan da bi se omogućilo učenje velikog broja interakcija koje tipično dete doživi svakodnevno u interakciji sa vršnjacima i roditeljima.

Studije su pokazale da mnoga deca sa autizmom dožive značajan napredak u učenju, razumevanju, komunikaciji i prilagođavanju kada su uključena u neki od ABA programa. Deca koja su na predškolskom uzrastu bila uključena u rani intenzivan ABA program u trajanju od dve ili više godina su dostigla dovoljan nivo veština da pohađaju školski program sa malo ili nimalo dodatne podrške. Neka druga su naučila mnogo važnih veština, ali im i dalje treba dodatna podrška u učenju.

U nekim studijama poređen je intenzivan ABA program, sa drugim ranim intervencijama i programima specijalne edukacije za decu sa autizmom. Utvrđeno je da su deca na intenzivnom ABA tretmanu pokazala veći napredak u više veština nego deca koja su  bila uključen u druge intervencije.

---

Šta ABA intervencija uključuje?

Efikasna ABA intervencija nije program koji je isti za sve i nikada se ne treba posmatrati kao lančani set programa ili drilova. Naprotiv, edukovani terapeut prilagođava intervenciju sposobnostima svakog deteta, njegovim potrebama, interesovanjima, preferacijama i porodičnoj situaciji. Iz tih razloga ABA program za jedno dete nije isti kao ABA program za neko drugo dete.

Kvalitetan ABA program treba da sadrži sledeće elemente:

• Kvalifikovani ABA terapeut izrađuje i direktno nadgleda intervenciju;
• Terapeut razvija ciljeve tretmana koji se utvrđuju na osnovu detaljne procene sposobnosti i preferacija svakog deteta;
• Ciljevi tretmana i instrukcije su usklađeni sa uzrasnim normama i obuhvataju veliki opseg sposobnosti kao što su komunikacija, socijalna interakcija, veštine samonege, samostalna igra, motorni razvoj i akademske veštine;
• Ciljevi naglašavaju veštine koje će omogućiti detetu da bude samostalno i uspešno ;
• Plan tretmana razlaže željenu sposobnost na ostvarljive korake za učenje od najjednostavnijih (imitiranje pojedinačnih glasova) do najsloženijih (učestvovanje u konverzaciji);
• Intervencija podrazumeva stalna objektivna merenja detetovog napretka;
• Terapeut često pregleda podatke dobijene u tretmanu o detetovom napretku i koristi ih da bi prilagodio program i ciljeve;
• Terapeut se sastaje sa članovima porodice učenika i drugim učesnicima u tretmanu radi pregledanja podataka o napretku u tretmanu.
• U tretmanu se koristi veliki broj bihejvioralno analitičkih procedura;
• Detetov dan je strukturisan tako da omogućava veliki broj prilika (planiranih ili neposrednih) za vežbanje i ostvarivanje veština u strukturisanim i  nestrukturisanim situacijama.
• Deca dobijaju pozitivno potkrepljenje za ispoljavanje korisnih veština i socijalno prihvatljivog ponašanja.
• Naglasak je na pozitivnim socijalnim interakcijama i učenjem sa uživanjem;
• Dete ne dobija pozitivno potkrepljenje za ponašanje koje je štetno ili ometa učenje.

---

Koja vrsta napretka se može očekivati kod ABA tretmana?

ABA intervencija može pomoći deci sa autizmom i drugim razvojnim smetnjama da razviju značajne sposobnosti u različitim oblastima. Razvoj tih sposobnosti se ne dešava brzo, većina dece zahteva intenzivnu i dugotrajnu intervenciju za razvoj sposobnosti korak po korak.

Nivo razvoja sposobnosti zavisi od uzrasta i nivoa funkcionisanja svakog pojedinačnog deteta.

---

Ko može da sprovodi ABA tretman?

ABA program za decu sa autizmom i drugim razvojnim poremećajima treba biti izrađen i nadgledan od strane kvalifikovanog profesionalca. ABA tretman može sprovoditi isključivo edukovan i sertifikovan terapeut, koji je nakon master studija iz oblasti obrazovanja, psihologije ili bihejvioralne analize završio kontinuiranu edukaciju iz oblasti ABA te svoj rad obavlja pod supervizijom BCBA terapeuta ili samostalno. 

Zbog velikog interesovanja za ABA tretmanom mnoge privatne prakse tvrde da sprovode ABA tretman.

---

Svi ABA programi dele slične komponente:

Učenje kroz male probe /Discrete trial teaching: ovaj tehnički termin znači raščlanjivanje određenog zadatka na male delove koji su lakši za učenje.

Učenje do generalizacije: najpre se određena sposobnost uči u kontrolisanom okruženju sa malo ili nimalo distraktora. Nakon toga se ta sposobnost postupno primenjuje u različitim okruženjima, a krajnji cilj je da dete primeni naučenu sposobnost u svakoj adekvatnoj situaciji, samostalno i spontano.

Pozitivno potkrepljenje: veća je verovatnoća da će  ponašanje koje je praćeno nekom vrstom pozitivnog potkrepljenja ili nagrade biti ponovljeno od onog koje nije praćeno određenom vrstom nagrade.

Strategije pomoći pri učenju: postoji veliki broj bihejvioralnih strategija koje pomažu pri učenju neke sposobnosti ili veštine. Uglavnom se dele u dve grupe:

Od najveće ka najmanjoj pomoći – ta vrsta pomoći se uglavnom koristi kada dete prvi put uči neku veštinu, dok se druga grupa strategija od najmanje do najveće pomoći koristi kada je dete ovladalo određenom veštinom više od 80% od ukupne veštine. Koju god strategiju pomoći koristili u tretmanu najvažnije je da se pomoć ukida najbrže moguće. Za to se najčešće koristi različito nagrađivanje samostalnih odgovora za razliku od onih koji su izvedeni uz pomoć.

Sve odluke u ABA tretmanu se donose na osnovu dobijenih podataka u tretmanu.

---

   Zašto je ABA metod efikasniji u odnosu na druge metode?

Osim ABA metode prednosti drugih terapijskih pristupa ne mogu se naći u naučnoj literaturi. Pozitivni ishodi tretmana opisivani su dominantno od strane autora te se naučno o njima ne može diskutovati. Smatra se da su nedostaci TEACCH metode ogledaju u tome što je pristup više fokusiran na prihvatanje ponašanja koja karakterišu autizam, nego na pokušaju da se ta ponašanja izmene. Takođe, neophodno je više istraživanja o efikasnosti  TEACCH metode, posebno u odnosu na ABA metod. Za razliku od studija ishoda ABA koje je objavio Ivar Lovaas, TEACCH nije objavio sveobuhvatne, dugoročne studije svoje efikasnosti u tretmanu i edukaciji dece. Kratkoročna studija iz 1998. godine utvrdila je da su deca na ranom uzrastu sa kojom je sprovođen TEACCH pristup u trajanju od 4 meseca  pokazala poboljšanja u odnosu na decu koja nisu imala nikakav tretman. Izostanak naučne zasnovanosti i potvrđenosti prati i Floortime metodu. Kao osnovni nedostaci DIR/Floortime metode navode se nesistematičnost u pristupu koji se uklapa u klasične ad hoc terapijske pristupe. Stoga je evaluacija razvoja ciljanih sposobnosti nemoguća.

---

Ko može da sprovodi ABA terapiju?

     ABA terapiju može sprovoditi isključivo obučen i sertifikovan stručnjak.

Iako je ABA široko rasprostranjen metod u tretmanu dece sa autizmom, moramo napomenuti da sertifikovanih stručnjaka u našoj zemlji ima veoma malo! Stoga je Logomedika prepoznala potrebu za obrazovanjem stručnjaka u ovoj oblasti, te u našem Centru superviziju obavlja direktorka ustanove Bojana Drobnjak kao licencirani ABA terapeut (Board Certified Behavior Analyst).

Sertifikovani ABA terapeuti celog sveta mogu se pronaći na prikazanom linku:  BCBA registry

---

Copyright by B. Drobnjak & N. Milošević preuzmi članak

Izvor:

American Psychiatric Association. (2013). Diagnostic and statistical manual of mental disorders (5th ed.). Washington, DC: Author.

Blatnik, S., Selimović, S., Mujezinović, A. (2013). Vrste tretmana i njihova uspješnostčnog u radu osoba sa poremečajem autističnog spektra. iLearn projekt. Retrived February 15, 2015, from ilearn-project.eu

Drobnjak, B., Milošević, N. (2015). Komparativna analiza terapijskih postupaka u tretmanu verbalnog ponašanja dece sa autizmom. Govorno-jezički poremećaji razvojnog doba: II Kongres logopeda Srbije. Međunarodni skup održan 15-17.maja 2015.godine. Zbornik radova. Beograd: Udruženje logopeda Srbije,str. 159-173.

Bryson, S. E., Koegel, L. K., Koegel, R. L., Openden, D., Smith, I. M., & Nefdt, N. (2007). Large scale dissemination and community implementation of pivotalresponse treatment: Program description and preliminary data. Research and Practice for Persons with Severe Disabilities, 32(2), 142-153.

Hock, R., Kinsman, A., Ortaglia, A. (2014). Examining treatment adherence among parents of children with autism spectrum disorder. Disability and Health Journal.

Howarda, J., Stanislawa, H., Greenc G. et al. (2014). Comparison of behavior analytic and eclectic early interventions for young children with autism after three years. Research in Developmental Disabilities, 35, (12), 3326–3344.

Koegel, R., Koegel, L. (2006). Pivotal Response Treatments for Autism: Communication, Social, and Academic Development. Baltimore, Md.: Paul H. Brookes.

Matson, J., Adams, H., Williams, L., Rieske, R. (2013). Why are there so many unsubstantiated treatments in autism? Research in Autism Spectrum Disorders. Vol. 7, (3), 466–474.

Manning-Courtney, P., Brown, J., Molloy, C.,et al. (2003). Diagnosis and treatment of autism spectrum disorders. Current Problems in Pediatric and Adolescent Health Care. 33, (9), 283–304.

Millera, V., Schrecka, K., Mulickb, J., Butterb, E. (2012). Factors related to parents’ choices of treatments for their children with autism spectrum disorders. Research in Autism Spectrum Disorders6, (1), 87–95.

Newschaffer, C.J., Croen, L.A., Daniels, J., Giarelli, E., Grether, J.K., Levy, S.E., Mandell, D.S., Miller, L.A., Pinto-Martin, J., Reaven, J., Reynolds, A.M., Rice, C.E., Schendel, D., & Windham, G.C. (2007).  The epidemiology of autism spectrum disorders. Annual Review of Public Health. 28, 235-258.  

Roberts, J., Prior, M. (2006). A Review of the Research to Identify the Most Effective Models of Practice in Early Intervention for Children with Autism Spectrum Disorders, The University of Sydney, The University of Melbourne.

Sautter, R.A., & LeBlanc, L.A. (2006). The Empirical Applications of Skinner’s Analysis of Verbal Behavior with Humans. The Analysis of Verbal Behavior, 22. 35-48.

Stocka, R., Mirendaa, P., Smithb, I. (2013). Comparison of community-based verbal behavior and pivotal response treatment programs for young children with autism spectrum disorder. Research in Autism Spectrum Disorders, Vol. 7, (9), 1168–1181.

Sundberg M.L., J. Michael. (2001). The benefits of Skinner’s analysis of verbal behavior for children with autism. Behav Modif. 25(5), 698-724.

Svein Eikeseth (2009). Outcome of comprehensive psycho-educational interventions for young children with autism. Research in Developmental Disabilities. 30, (1), 158–178.

Warren, Z. et al. (2011). Therapies for children with autism spectrum disorders. Comparative Effectiveness Review 26. MD: Agency for Healthcare Research and Quality.