Disfagija
ŠTA JE DISFAGIJA?
Disfagija je poremećaj gutanja i hranjenja i obuhvata kako teškoće u gutanju i kontrolisanju pljuvačke tako i teškoće u hranjenju.
Uzrok dusfagije su: posledice operacije u oralnoj duplji i ždrelu, kancer laringsa, neurološka oboljenja/oštećenja (cerebrovaskularni insult, trauma glave, posledice neurohirurških procedura, poliomijelitis, cerebralna paraliza, miastenia gravis, amiotrofična lateralna skleroza…).
Teškoće u gutanju obuhvataju sve starosne grupe, od novorodjenčeta do starih osoba.
Cerebralni insult je prepoznat kao jedan od značajnijih uzroka nastanka disfagije. Disfagije dugo perzistiraju u okviru kliničke slike afazija, produžavaju trajanje i umanjuju rezultate govorno-jezičke rehabilitacije i umanjuju kvalitet života pacijenata. Disfagija se javlja u 30-50% pacijenata kao posledica moždanog udara. Glavni razlog velikog procenta smrtnosti jeste pneumonija, izazvana stalnom aspiracijom hrane.
KAKO SE ISPOLJAVA?
Simptomi disfagije su:
- kašljanje, pročišćavanje grla ili zagrcnjivanje u toku pijenja i hranjenja
- gutanje jednog zalogaja iz više pokušaja
- zaglavljivanje hrane u grlu u toku jela
- nemogućnost prepoznavanja hrane u ustima
- teškoće u kontroli pljuvačke
- osećaj knedle u grlu
- teškoće pri smeštanju hrane u usta
- kašalj pre, u toku ili posle gutanja
- ostaci hrane u ustima nakon jela
- ponovljene pneumonije
- gubitak na težini
- promena kvaliteta glasa
- povećana količina sekreta u ždrelu.
- zadržavanje hrane u sulkusu obraza, najčeće sa slabije strane tela
- presporo hranjenje
Komplikacije ovog poremećaja su pneumonija, poremećaji ishrane, dehidracija.
Mnoge degenerativne bolesti u okviru svoje kliničke slike imaju i probleme gutanja.
- Multipla skleroza MS Osobe sa multiplom sklerozom imaju plakove u okviru nervnog sistema, od kore preko moždanog stabla do malog mozga i kičmene moždine. Poremećaji gutanja su povezani sa lokacijama lezija unutar nervnog sistema. Lezije mogu zahvatiti pojedinačne kranijalne nerve i dati različite varijacije poremećaja gutanja i to od nemogućnosti kontrole jezika i manipulacije (pomeranja) zalogaja u ustima, žvakanja do zakasnelog refleksa gutanja. Osobe sa MS dobro reaguju na terapiju usmerenu na senzornu funkciju nerava, odnosno taktilno termalnu stimulaciju.
- Parkinsonova bolest Osobe obolele od ove bolesti prve simptome mogu osetiti upravo u funkciji gutanja. Utisak da je jezik ogroman i trom može otkriti kasniju dijagnozu ove bolesti. Kako ova bolest, u uznapredovaloj fazi, često korelira sa demencijom, teško je osloniti se na terapiju strategija gutanja jer pacijenti ne mogu ispratiti uputstva. Uspešna logopedska terapija u ovim slučajevima obuhvata vežbe raspona pokreta jezika, te specifični manevri gutanja.
- ALS Amiotrofična lateralna skleroza Progresivna bolest koja podrazumeva degeneraciju gornjeg i donjeg motornog neurona i koja od samog početka atakuje na pokretljivost jezika i funkciju gutanja. Osobe sa ALS imaju smanjenu sposobnost pokretanja zalogaja i nameštanja hrana za žvakanje te za gutanje. Okluzija usana je često nekompletna pa tečnost ili hrana cure iz usta. Refleks gutanja je uglavnom odložen. Na početku pomaže termalno taktilna stimulacija. Logopedska terapija je korisna zbog kompenzatornih procedura više nego zbog aktivnih motornih vežbi.
- Alzheimerova bolest To je progresivna demencija koja je praćena poremećajima hranjenja i gutanja. Osobe obolele od ove demencije često ne prepoznaju hranu (agnozija) a kako bolest progradira tako u prvi plan dolazi i apraksija (nemogućnost izvodjenja pokreta). Oboleli u početnim stadijumima imaju benefit u logopedskoj terapiji usmerenoj na senzornu funkciju ali kako bolest progradira logoped mora identifikovati momenat kada terapija nema svrhe i kada se hrana mora uneti na drugi način zbog neophodnih nutritijenata.
Logoped ima značajnu ulogu u terapiji degenerativnih oboljenja i potrebno je da obolele osobe što pre započnu sa tretmanom kako bi se funkcije gutanja i žvakanja održale što duže u rasponima fizioloških normi.
KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE?
Dijagnostika disfagija vrši se kliničkom procenom sposobnosti gutanja primenom standardizovanih mernih instrumenata
KAKO SE LEČI? (Logopedske terapijske procedure)
Cilj logopedskog tretmana:
- uspostaviti normalan process gutanja
- olakšati teškoće gutanja
- sprečiti aspiraciju hrane koja dovodi do daljih komplikacija
U okviru ove rehabilitacije, logoped će obratiti pažnju i na motorne i senzorne funkcije oralne duplje te sprovoditi metode potrebne za uspostavljanje normalne funkcije gutanja.
Zašto su poremećaji gutanja opasni?
Ako osoba primeti simptome, odnosno teškoće pri gutanju, vrlo je važno da se obrati adekvatnoj logopedskoj službi radi provere funkcije gutanja te daljeg upućivanja na složenije dijagnostičke procedure ukoliko postoji potreba.
Kada osoba ima poremećaj gutanja postoji velika opasnost da se ostaci hrane aspiriraju u disajne puteve i izazovu infekciju.
Takodje, osobe sa poremećajem gutanja jako često ne unose dovoljnu količinu hrane i vode u organizam što dovodi do dehidracije i rapidnog gubitka na težini. Nekad pomaže promena vrste hrane koja eventualno može bezbednije i brže da se proguta.
Pitajte vašeg logopeda da vam da savete i da vas usmeri kako i na koji način da olakšate ove tegobe.
• Ukoliko promenite gustinu tečnosti koju uzimate, možete sebi olakšati, umesto da pijete čaj, kafu, sokove, postoje šejkovi i nektar sokovi koji su gušći i lakše ćete ih progutati.
• Promenite čvrstinu hrane koju uzimate da biste se hranili bezbednije i uneli sve neohodne hranjive materije.
Strategije koje logoped može da vam predloži kako biste poboljšali funkciju gutanja:
• spuštanje brade ka grudima u toku hranjenja radi prevencije ulaska hrane i tečnosti u disajne puteve
• ponovljeno gutanje, odnosno gutanje iz više pokušaja što omogućava da sva hrana ode bezbedno u jednjak
• glava rotirana levo ili desno što omogućava da se put hrane od usta do jednjaka odvija na snažnijoj strani tela.
Postura tela u toku hranjenja:
• Pokušajte da sedite u pravilnom položaju. Ukoliko se radi o osobi koja ne može sama da se hrani, potrebno je jastucima ili podešavanjem kreveta postići što uspravniji položaj. Uvek sedite ispred osobe koju hrante i budte joj u nivou pogleda.
• uklonite remeteće faktore u toku hranjenja, utišajte radio i tv
• pokušajte da imate manje osoba oko sebe koje če vam odvraćati pažnju
• postavite sve nadohvat ruke što vam treba u toku hranjenja.
Nekoliko saveta:
- uvek budite potpuno budni u toku jela i pijenja
- sedite uspravno na stolici
- vodite računa o higijeni usne duplje i proveravajte da li su ostali neki ostaci hrane nakon jela
- jedite manje zalogaje i pijte manje gutljaje
- uvek sačekajte da progutate do kraja pre nego što stavite sledeći zalogaj u usta
- nastavite da sedite jos 10 minuta nakon jela.
Pročitajte još o Disfagija i nutritivni poremećaji u demenciji
Copyright by Mirna B. Zelić
Izvor (Zelić, M., Čauševac, D., Milošević, N. (2011). Poremećaji gutanja kod osoba sa afazijom, 7 međunarodni simpozij verbotonalnog sistema „Čovjek i govor“ – 50 godina Suvaga. Knjiga sažtaka. Ur. Adinda Dulčić. Knjiga sažetaka, Zagreb: Poliklinika Suvag, 133-134.)
rski sadržaj, koji uključuje grafičke, tekstualne, programske i ostale materijale, nalazi se pod zaštitom važećeg zakona o autorskom i srodnim pravima. U slučaju da želite da objavite neki od sadržaja sa sajta logomedica.rs bez obzira o kojem se mediju radi (elektronski, štampani, ili internet medij), obavezno je obezbediti prethodno pisano odobrenje Centra Logomedica. Neovlašćeno korišćenje smatra se povredom autorskih prava Centra Logomedica i za posledicu može imati pokretanje sudskog spora. Pojedine informacije sa sajta moguće je prenositi pod uslovom da su vidno navedene, u adekvatnom obliku, da je “informacija preuzeta sa sajta 