Ovog leta svašta smo mogli da vidimo, a ponajviše – kada privatno postane profesionalno?

O granici između ličnog života, društvenih mreža i profesionalnog ugleda

Lepo vreme i sunčani dani, zna se, nose i malo više slobode u funkcionisanju. Tako smo ovog leta mogli da vidimo nečije trbušnjake, nečije lepe noge, vitka i manje vitka tela. Nove haljine, frizure koje se prave uživo, šortseve i kupaće kostime.

Izgleda da je sve to u funkciji profesije?

Posla je u našoj profesiji leti manje, pa nas, otuda, ne čudi ni višak vremena za kreativne objave na društvenim mrežama. Logoped = influenser, a ni defektolozi nisu zaostajali.

Kako je krenulo i kuda idemo, očekujem da logopedi sledećeg leta počnu i po plažama da nude usluge poput: „MASSAGE, MASSAGE… happy hour” i slično.

Može biti i korisno, kad su već u kupaćim kostimima.

Zdrava ishrana, suprug ili supruga, velika i mala deca. Falile su samo babe i dede. Oni se još uvek ne prikazuju. Mislim se samo – dok se nečiji ne razboli ili ne doživi zdravstveni problem, pa se to iskustvo ne pretvori u novu profesionalnu specijalizaciju – logoped za odrasle.

“Nema veze – nikome ne smeta”. Da li zaista živimo u vremenu u kojem su se učvrstila uverenja da je privatan život važniji od onoga što smo kao stručnjaci u kabinetu?

Uz to, naravno, era sadržaja koji se zasnivaju na roditeljskom iskustvu ne jenjava. Gde se sa porodicom preselio. Gde sada živi i kako je otkrio da je logopedski tretman uživo „pase”, a onlajn jedino vredan.

Sve je to veoma važno za jedan kvalitetan logopedski rad! Da li je?

Ima i onih koji su manje visili po plažama a više “radili na sebi”. Toliko da su se posle kursa od dva dana otisnuli u pravljenje autorskih metoda. O njima i ovoj novoj disciplini nekom drugom prilikom.

Ima i onih koji se udaljavaju od ove satire i ulaze u neke druge dimenzije. U nedostatku stručnog znanja, lako je postati empata i lajkove skupljati prikazima grljenja nemoćnih. Naročito kada empata nije u duši, već u strategiji. O njima — ni jednom prilikom.

Šta zaključujemo?

Pa, sve u svemu, da letnje aktivnosti jako doprinose našoj profesiji i neočekivano pomažu klijentima.

Logoped se stavlja u poziciju: „Sad te bolje razumem.” A logopedski tretman se pretvara u ćaskanje.

„Sad te bolje razumem jer sam i ja …”

Možda.

Ali možda i ne.

Jer roditelj koji sedi preko puta logopeda ne dolazi da poredi lična iskustva.

Dolazi kod stručnjaka sa određenim stručnim kvalifikacijama.

Bolji logoped postaješ radom na sebi kao stručnjaku.

Edukacijom.
Supervizijom.
Iskustvom… mnogooo direktnog rada sa klijentima.
Preispitivanjem.
Čitanjem.
Praćenjem savremene prakse.
Spremnošću da kažeš: „Ne znam.”
I sposobnošću da sebi priznaš kada lično iskustvo nije dovoljno.

Ugled profesije ne čuva neko drugi — čuvamo ga svi mi, svojim radom, ponašanjem i odgovornošću. Zar ne?“

Autor: Prof. dr Neda Milošević 

Blog sekcija predstavlja prostor za lične autorske stavove i stručne polemike.